Uspostavljanje balansa može biti veoma korisno, jer pomaže da negujemo sopstvenu sreću, unutrašnji mir i ostanemo bazični ka čemu svi težimo. Što se više držimo baze, bolje je.
Reč balans se sve više može čuti u upotrebi kada govorimo o opštem dobru. Povezujemo je sa stabilnošću, ravnotežom, strpljenjem…Sama definicija balansa je individualna i svako je doživljava na sebi svojstven način. Iz mog ugla balans predstavlja težnju ka ispunjenom životu unutrašnjim mirom. Pri tome mislim na ljude, mesta, iskustva, kao i na misli, osećanja, ciljeve, vrednosti i emocije. Sve što nastaje u nama. Jednom rečju zadovoljstvo i to na svim aspektima života. Na kraju dana, kada saberemo sva ta mesta, iskustva, događaje, ljude, obaveze, da li smo srećni dobijenom računicom ili nas prati osećanje nezadovoljstva, jer smo uspeli na jednom aspektu života, dok smo na drugom podbacili?
Od svih nametnutih i izabranih životnih uloga i svega onoga što mislimo da moramo stvaramo nezdrave životne navike. Čine nas ponekad umornim i nervoznim, pa i ranjivim sve te promene, usponi i padovi koji čine život. Pokušaji da držimo sve pod kontrolom, što je gotovo nemoguće, stvara u nama pritisak i tenziju, koji sami sebi nametnemo. Život takav ume da deluje „zamršeno“, a mi skloni tome da zaboravljamo da su konci u našim rukama i da smo mi ti koji povlače poteze.
Za početak je dovoljno da znamo da ne moramo sve, kao i da ništa nije vredno stresa. Oslobađajuće je znati to. Balans nam je neophodan upravo iz tih razloga, kako naše telo i naš vlastiti mozak ne bi radio protiv nas. Da, moguće je uspostaviti balans, potrebno je samo da se odlučite na taj korak.
Koji su to načini koji pomažu uspostavljanju balansa?
Postoji mnogo saveta, strategija i vežbi na koje sam naišla istražujući ovo pitanje, ali izdvajam tri koje zasigurno pomažu i kojim se i sama vodim.
Postavite granice
Ovo samo zvuči neprivlačno, s obzirom da svi težimo i volimo reč sloboda. Ali smatram da su nam individualne granice neophodne, ukoliko težimo balansu, i da će nam upravo to pružiti slobodu. Ako u sebi postavimo granice bolje ćemo razumeti šta i zašto nam je nešto važno od toga što radimo. Većinu stvari rutinski obavljamo, prihvatamo ono što prelazi našu zamišljenu liniju i to dovodi do problema. Trebalo bi da razmišljamo kome i čemu ćemo dozvoliti da našu granicu pređe. Kada uspostavimo granice olakšaćemo sopstvene izbore koje smo svakodnevno u prilici da donosimo. Tako da će ishod izbora biti najbolji za nas.
Kažite ne
Zašto nam toliko teško pada jednostavna reč „Ne“? Ok, komplikovano je nekad izreći je, isto koliko ju je i neprijatno čuti. Ali je u uspostavljanju ravnoteže ključna. Naučite da raspolažete i cenite svoje vreme. Uvežbajte sposobnost da odvojite vreme za sebe, da ne prihvatate sve zahteve, molbe, potrebe koji i drugi mogu sami da izvrše. Prihvatajte ono što kod vas izaziva pozitivne reakcije. Suština postavljanja granica je u tome da naučite da kažete ne. Koliko god bilo neugodno, oslobađajuće je i manje šteti od jednog „Da“ koje neće biti u skladu sa vama.
Pažnja
Definišite sebi jasno i precizno šta je to što želite, čemu stremite. Definišite ciljeve. Pri tome uvek imajte viziju kako bi to trebalo da funkcioniše. Usmerite svoju pažnju upravo na to. Fokusiranjem na ono što vam je bitno, nećete gubiti vreme na ono što vam je nepotrebno i što kod vas izaziva pritisak. Ukoliko niste sigurni šta je to na šta bi vam pažnja trebala biti vodite beleške o svojim razmišljanjima, potrebama, željama. Izaberite prioritete. Ovo ne znači da treba da se odričemo stvari u kojima uživamo, ali jednostavno da izaberemo prioritet između onog čega želimo da balansiramo. Prihvatite odgovornost za sve odluke koje su isključivo vaš proizvod.
Odluka o uspostavljanju balansa je odluka o srećnom životu.
